субота, 25. фебруар 2012.

ANTIGONA-SOFOKLE



Antigona je klasična tragedija starogrčke dramske umetnosti.Pored dela od 5 epizoda ima i još početni deo-prolog i završni deo-eksodu,u koji je uključena i katastrofa drame.Glavni likovi u drami su:Antigona,ćerka tebanskog kralja Edipa,njena sestra Ismena,novi kralj tebanski Kreont,njegov sin Hemon,njegova žena Euridika i prorok Tiresija.

Prolog. Antigona dolazi kod sestre Ismene i govori joj o novom zlu koje se sprema:kralj Tebe,ujak Kreont,izdao je zapovest da se Eteokle,njegov mlađi brat,poginuo u odbrani prestola i Tebe,može sahraniti sa svim počastima,ali ne i stariji poginuli brat Polinik,koji je ušao u Tebu da preuzme presto od brata uveren da njemu pripada.Odlukom Kreonta njega niko ne sme niti pokopati,niti oplakati.Ismena ne želi nista da razrešava na svoju ruku jer im je nesreće dosta:otac Edip,kralj Tebe,saznavši da se greškom oženio svojom majkom i sa njom izrodio četvoro dece rukama je sebi iskopao oči,a majka im se obesila,dok su braća u međusobnoj borbi izginula.Antigona to doživljava kao izdajstvo brata i spremna je da kao sestra,umre ali ne i da nosi sveti greh i dopusti da ptice i psi raznose bratovljevo telo.Ismena odbija da učestvuje u tome.

Prva epizoda.Kreont upoznaje podanike sa svojom odlukom da se Polinik ne sme sahraniti na tradicionalan način jer u njemu vidi čoveka koji je hteo da sruši Tebu i da uništi njen život.Dolazi stražar koji saopštava da je neko već pogazio njegov zakon:Polinikovo telo je prekriveno zemljom.Ta vest u Kreontu je izazvala bes i naređuje da se krivac pronađe.Oglašava se hor i ta horska pesma je himna čoveku i jedno od najlepših mesta u drami.

Druga epizoda.Stražar dovodi Antigonu pred kralja Kreonta,uhvaćenu u trenutku oplakivanja brata.Iz dijaloga se vidi da ona ne pristaje da ljudski zakoni budu iznad Božijih i svetih zakona jer su oni stariji i svako treba da ih se drži.Dolazi Ismena koja bi da podeli odgovornost sa sestrom,na što Antigona ne pristaje.Hor se oglašava pesmom.

Treća epizoda.Dijalog između Kreonta i sina Hemona,zaljubljenog u Antigonu. Hemon odvraća oca od namere da je usmrti jer je nedužna i narod je na njenoj strani.Po njemu,mudrost je saslušati šta drugi govore i misle.Kreont tada ističe da državom upravlja kralj a ne narod i da je strogost nešto po čemu se meri moć vladara.On donosi odluku da Antigonu živu zazidaju,i da hranu dobije tek toliko da preživi.

Četvrta epizoda.Antigona,odlazeći u smrt,jadikuje što umire mlada i neostvarenih snova.

Peta epizoda.Na scenu stupa mudrac Teresija;ubeđuje Kreonta da odustane od izvršenja kazne,pozivajući se na svoje mudračko iskustvo.Kreont oseća da greši,ali sad je već sve kasno.

Eksoda(završni deo).Glasnik donosi tragičnu vest o ishodu Kreontove odluke:Hemon je ušao u grobnicu kod Antigone,ali kasno-ona je već bila mrtva(obesila se).Kada je naišao otac Kreont sa namerom da zaustavi tragediju,na njega je jurnuo Hemon,da bi se nakon toga probo mačem.Majka Euridika,od žalosti za sinom,ubija se,a Kreont jadikuje nad gubitkom sina i žene,kriveći sebe za udes koji ga je snašao.Tragediju završava hor pesmom.


KRITIKE


U središtvu dramskog zbivanja je Antigona i njena sestrinska ljubav a izvor sukoba i uzrok Antigoninog stradanja je nesklad izmeđunaloga i zakona vlasti,na jednij strani i naloga ili diktata srca i nepisanih zakona morala,na drugoj strani.Pojedinac 8Antigona)suprostavljen je vlasti u liku Kreonta.U tom suprostavljanju pojedinac je usamljen i nemoćan,te je njegovo stradanje neminovno.Glavni junak,Antigona,od samog početka zna da će tako biti,ali,i pored toga ne odustaje od svojih namera koje su uzvišene.Iz tih razloga je i ovo stradanje glavne junakinje poprimilo oreol tragičnosti,jer ona se bori za pravo na ljubav prema bratu koja je starija od svakog zakona,za pravo da sama odlučuje kako će postupati.Iako strada i ispašta ,Antigona ne mrzi.Između ljubavi i mržnje ona bira ljubav jer kako kaže”za ljubav,ne za mržnju,ja sam rođena”.U borbi za slobodu odlučivanja a za ljubav,za to prirodno pravo da bratu oda dužnu poštu,Antigona pokazuje hrabrost,odlučnost i doslednost,ali ujedno i nežnost i požrtvovanost.Snagu joj daje i uverenje da postupa časno i da se zalaže za pravednu stvar koja ne povređuje društvene norme.Međutim ona ipak strada.U tome i leži njena tragička krivica-svesno je izabrala ono što je zabranjeno.Naravno,na njenoj strani su i božji zakoni,za koje će sama reći da su nepisani ali večni.

Dramski tokovi,zbivanja,ispoljavanja ostalih junaka drame i nastupi hora razotkrivaju svu tragiku junakinje.

Lepota Sofoklove drame je i u tome što ni Kreonta,uzročnika Antigoninog stradanja i tragike,ne prikazuje kao suviše mračnu i izopačenu ličnost.Kraj drame ,naročito njegova jadikovanja pokazuju da je i sam veliki stradalnik i najveći gubitnik.

Нема коментара:

Постави коментар